Bosansko gutanje samoglasnika

[Бојан Башић]

Ne želim da vređam nikoga, možda ovde ima Hercegovaca (a ako ih i nema, verovatno će neko nekad naići na ovaj sajt), ali nešto vrlo slično Zoranovoj šali ima mnogo dalekosežnije korene.

Tokom Drugog svetskog rata, kad je BiH potpala pod okupaciju Hrvatske (izvinjavam se zbog politike, ali neću ići dalje od neophodnosti), „pod svoje“ je uzet i jezik. Bilo je tu mnogo besmislenih naredaba, pa još besmislenijih ispravaka besmislenih naredaba (stvar se morala hitno rešiti, nije se imalo vremena za iščekivanje novog pravopisa i rečnika!), sve „po načelu etimološkom“ (na stranu to što „pravi Hrvat“ nikad neće reći etimološki, nego korienski) — ali neću sad da davim detaljima; ako bi neko ipak želeo da čuje više, neka kaže.

Da se vratim na temu. Izuzetno je bila zanimljiva sledeća odredba: budući da se „prema izvornom narodnom govoru“ glas e u toponimu Sarajevo ne izgovara, propisano je da treba reći i pisati Sarajvo. Tu se može postaviti pitanje (ne)doslednosti: zašto onda ne Bjeljna, Zenca, Zavdovći i sl., i posebno, otkud to da Hercegovina zadržava slovo i?

[Дарко Новаковић]

... propisano je da treba reći i pisati Sarajvo ...

Одмах сам се сетио песме босанског Забрањеног Пушења и песме ''Писмо Елвису''. Један део текста песме гласи: ''...На крају да ти пожелим срећу, Сарајво више видјети нећу ...''.
У Босни се иначе гутају слова, нарочито слово и, па се тако обично говори:
- видла (видела) - изненадио сам се да и моја пријатељица из Београда која нема никакве везе са Босном овако изговара ову реч,
- Дубца (Дубица) - град у Босанској Крајини,
- Кнежца, итд.
Мојој жени је било занимљиво како у Приједору говоре хоћеш - 'о'ш (исто и за нећеш - не'ш). 
Чак има и онај виц: које су то босанске речи које имају два слова н једно поред другог?
Планна и сланна.

[Данијела]

  Ја сам Бањалучанка, значи из Босне и Херцеговине сам и ми из Босне, како нас зову, стварно гутамо самогласнике, наравно не сви, али већина. Не говори се само у Приједору, који је педесет километара од Бањалуке за хоћеш - 'о'ш, тако говоре необразовани у Босни и Херцеговини. Такође говоре: направИТ, умјесто направљен; поставИТ умјесто постављен, па У мене муж; У мене син; па донеШен; однеШен.... И могла бих вам набрајати још много тога.
Али мене ово мучи.
 Не знам да ли сте чули за лингвисту Милорада Телебака. Објавио је књиге: Правоговор, Говоримо српски, Музика ријечи и још неке. О њему вам писем због тога што је недавно у Гласу Српске (то су дневне новине) објавио чланак: "Не читај како је написано", гдје каже да је  "Вуков принцип погрешно схваћен па многи покушавају да прочитају свако слово у ријечима, и то без обзира на његов положај у ријечи и на његово окружење." Он, г. Телебак даље наводи да се не каже предсједник комисије, већ ПРЕСДЈЕДНИКОМИСИЈЕ; ОСАМИНУТА, а не осам минута; ИСПОРТА, а не из спорта, и још многе друге небулозе!
  Шта мислите о овоме?

[Дарко Новаковић]

тако говоре необразовани у Босни и Херцеговини

Па не бих рекао. Чуо сам да тако говоре средњошколци, а тако сам говорио и ја док сам становао у Приједору и био основац и средњошколац. Тако говоре и добар део мојих пријатеља који су завршили факултет и живе и раде у Приједору или Бањалуци. Људи вероватно не придају много значаја правопису и говоре онако како говори већина у њиховом окружењу.

предсједник комисије, већ ПРЕСДЈЕДНИКОМИСИЈЕ; ОСАМИНУТА, а не осам минута; ИСПОРТА, а не из спорта

Нешто чудније нисам одавно прочитао. Имаш ли неки линк на оригинални текст?

[Данијела]

У праву си.

Што се тиче Телебака, нема оригиналног текста на Интернету, али укуцај Правоговор па ћеш нешто наћи. Нажалост, рецензију за његову књигу дали су између осталих и Бранко Брборић, Драгољуб Петровић, Мато Пижђурица, Слободан Реметић, Иван Клајн, Милан Шипка...

[Maduixa]

Чак има и онај виц: које су то босанске речи које имају два слова н једно поред другог?
Планна и сланна.

Ima jedna sa tri N: slannnica!

[ognjenmi]

Самогласнике гутају и људи из западне Србије, која је географски близу Босне. Је лично највише волим то да зовем "непостојано и". Тако имамо и имена Душ'ца, Мил'ца Љуб'ца и друга.

По селима говоре туде, вуде и ноде уместо туда, овуда и онде.

Источна и Јужна Србија су већ посебне приче. Нормално је да различити крајеви говоре један језик на различит начин, али је такоће нормално да постоји и књижевни стандард. Овакве су појаве нормалне у свим језицима света.

Огњен

[Мирна]

Он, г. Телебак даље наводи да се не каже предсједник комисије, већ ПРЕСДЈЕДНИКОМИСИЈЕ; ОСАМИНУТА, а не осам минута; ИСПОРТА, а не из спорта, и још многе друге небулозе!

Па, ако г. Телебак говори о ГОВОРУ, онда је у праву: много штошта се скраћује и сажима у брзини. Ја сама често кажем "мош'мислити" уместо "можеш мислити" и многе друге ствари, нарочито у неформалним ситуацијама.

Али не тврди ваљда г. Телебак да је то правилно и да тако треба и писати?!

[Данијела]

  Телебак не тврди да се тако треба писати, али каже да се тако треба изговарати.
 То значи да бих ја спикера требало да научим да говори овако: НАШААВИЈАЦИЈА (наша авијација),
НАРОЧЕКА (народ чека),
ГРАЋУТИ (град ћути)...

Ово су примјери из његове књиге.

[Мирна]

Сачувај боже!

Ја сам потпуно свесна кад, у брзини, говорим неправилно, и чиним то, као што рекох, само у неформалним сиитуацијама (а и то само зато што, по природи, све радим брзо, па и говорим брзо, и често језик не може да ми стигне мисли).

[Ђорђе Божовић]

Код нас у ужичком крају се И врло често редукује, баш као у Босни, али опет не тако често и не толико изражено. У било којој мало дужој речи, ако се испред њега налази кратак акценат, И ће се редуковати до неког јачег или слабијег полугласа (већ зависи од окружења и од саме речи), или ће се чак потпуно изоставити. На пример, сећам се како смо сви ми малени Златиборчићи у основној школи говорили учтељца (мада је то готово увек, веровали или не, опет неком још чудноватијом гласовном променом од ове, прелазило у уштељца!).

[Дарко Новаковић]

На пример, сећам се како смо сви ми малени Златиборчићи у основној школи говорили учтељца (мада је то готово увек, веровали или не, опет неком још чудноватијом гласовном променом од ове, прелазило у уштељца!).

Да, да.
''Другарце уштељце, могул' ја, могул' ја?'' 

[Фаренхајт]

Можда је ту на делу прасловенски "атавизам" ? Тврдо "и" (ы), које се задржало, на пример, у руском и пољском, некад је постојало и овде, али је прерасло у обично "и", но можда сад повремено одлази "на другу страну", ка полугласу, тј. губи се.

Гласовна промена "чт" у "шт" врло је словенска по карактеру: рецимо, стари облик једне упитне заменице гласи "что", и тако се и данас пише у руском. Међутим, и Руси је изговарају "што". У црквеном речнику имамо реч "чтец", али с друге стране имамо "штиво" (а не "чтиво").

[Ludwig Van]

У Босни се иначе гутају слова, нарочито слово и, па се тако обично говори:
- видла (видела) - изненадио сам се да и моја пријатељица из Београда која нема никакве везе са Босном овако изговара ову реч,

И у Банату се овако говори (видо, видла). Исто тако и мош уместо можеш (мош мислити) и ош уместо хоћеш (ош бит' добар).

[Соња]

Jos odavno je, u jednom "uskokruznom" glupiranju, jedan drugar kaz'o da odgovor na o's treba da bude O'U. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Bosansko gutanje samoglasnika